Четрнаеста по реду шљивовачка ''Ракијада'' биће одржана у суботу, 4. октобра, у порти цркве Света Марија Магдалине у Шљивовици. Манифестација има за циљ очување и промоцију производње ракије од шљиве на традиционални начин.

Припреме за 14. Шљивовачки сајам ракије су у току, а у четвртак у просторијама Златиборско еко аграра извршено је оцењивање сензорних квалитета јаких алкохолних пића која су стигла у претходном периоду у наше просторије. Комисија за оцењивање узорака ракије је трочлана, а у њој су професор Веле Тешевић са Хемијског факултета из Београда, др Бранко Поповић из Института за воћарство у Чачку и др Нинослав Никићевић, редовни професор Пољопривредног факултета у пензији.

“Комисија је веома задовољна са досадашњим квалитетом. Било је ту четири -пет заиста сјајних шљивовица. Углавном је ово крај где успева сорта трновача, има ту и стенлеја и чачанске родне; пожегаче и црвене ранке нема, али можда ће и да се нађе у наредним чашама. Оцењују се основни параметри квалитета: боја, бистрина, типичност, мирис, укус у некој скали од 0 до 20. Ми то годинама оцењујемо на овим Балканским просторима. За боју се даје од 0 до 1 поен, за бистрину до 1 поен, типичност, 2, мирис до 6 и укус до 10 и у тој скали од 0 до 20 дајемо медаље”, објашњава др Нинослав Никићевић, председник Комисије.

А медаљама се награђују ракије које добију следеће оцене: : од 14,01 до 16 је бронзана, од 16,01 до 18 је сребрна, а од 17,50 до 18 – велика сребрна, од 18,01 до 18,49 златна медаља, а од 18,50 до 20 – велика златна, која се не добија тако лако. Узорци који се оцене од 19 до 20 спадају у оне врхунског квалитета, тзв ајкула. Симболика овог имена није случајна; ајкула увек иде одлучно напред, каже др Никићевић, као и ракије које носе ову титулу: доследност и аутентичнност.

“Њих двојица су, уз моју маленкост, прекаљени оцењивачи, дуго оцењујемо ракије и нема тајни за нас. Поштено радите, поштено берите, ферментишите, користите ензиме, квасце, спуштајте ПХ, повећавајте мало киселост током ферментације да нема бактеријског кварења, лепо дестилишите, одвојте првенац, патоку, двострука дестилација… После ставите у храстово буре, никад багремово! У дудово може доћи за шљиву, али храст је синоним квалитета, да ли лужњак или китњак – нема везе”, саветује Никићевић.

О квалитету српске ракије, посебно шљивовице коју и странци хвале, он каже:

“Имамо таквих шљивових препеченица које ми на оцењивањима оцењујемо, а које би у фри – шоповима коштале од 1000 до 2 000 евра. Ништа, по технолошкој вредности, оне нису ниже од француских коњака, калвадоса, армањака, или неких типова шкотских малт вискија. Али, ништа нисмо заштитили географски у међународним оквирима. Ми, научни радници, професионалци, смо свесни да је у технолошком погледу то на нивоу великих светских пића.”