Уклањање старог лишћа код јагоде изводи се у два наврата и то у пролеће пред кретање вегетације и после бербе током лета за обнову бокора. Пролећно уклањање старог лишћа изводи се пре кретања вегетације најчешће током марта,што се тиче термина извођења одређује се у зависности од климатских услова одређеног подручја.

Скидају се сви стари листови који су презимели суви или свежи, резањем лисне дршке. Уклањање се обавља ручно тако што се левом руком скупе сви листови и држе скупљени у шаци а десном се реже изнад скупљене шаке најчешће јаким маказама (које неморају бити воћарске). При томе се води рачуна да се не оштети централно стабло и пупољак. Одрезано старо лишће се скупља и износи ван засада где се спаљује. Од тог момента почиње загрејавање фолије и земљишта испод ње чиме се стимулише кретање вегетације. У том периоду температуре почињу да расту изнад вегетационе нуле за јагоду.

Након тога је потребно обавити прво прихрањивање стартер ђубривима. Ручно уклањање старог лишћа је квалитетније, али захтева ангажовање радне снаге што поскупљује производњу посебно на великим површинама. Друго уклањање старог лишћа (кошење лисне розете) које се изводи након бербе ручно или употребом тримера,при чему се мора водити рачуна да се не коси сувише ниско и тако не оштети централни пупољак главног бокора.

Резање бокора је мера која се ређе примењује. Ова мера се састоји у уклањању оштрим ножем нових бочних прираста (круница) који се јављају после бербе у другој и касним годинама гајења јагоде.На тај начин се спречава формирање и развој великог броја слабо диференцираних цвасти што ће имати за последицу обилно плодоношење, али слаб квалитет (углавном ситне плодове). Резање бокора се обавља током марта заједно са уклањањем презимелог и осушеног лишћа ако то временски услови дозволе.У стакленицима и пластеницима ова мера се спроводи током фебруара месеца. Наиме прво се уклоне старији и суви листови, а затим се врши резање и одбацивање сувишног броја бочних прираста уз помоћ оштрог ножа или скалпела, при чему се остављају само 4-5 најбоље развијених за плодоношење. Потребно је меру обављати пажљиво како се неби оштетио бокор, после резидбе бокор треба поново учврстити као при садњи и мало нагрнути земљом.

Када су у питању јагоде на фолији неопходно је прихрањивање водотопивим ђубривима кроз систем за наводњавање .Када је реч о избору ђубрива мора се водити рачуна о формулацији ђубрива која је у датом тренутку потребна за јагоду. Наиме, непосредно после садње или на почетку вегетације неопходно је користити ђубрива са наглашеним фосфором (P) такозване стартере, због стимулисања укорењавања или обнављања активности кореновог система. Најчешће су то следеће формулације комплексних ђубрива: 10:52:10; 15:35:15+2,5% МгО+ме; 11:35:11+2% МгО+ме; 11:44:+2% МгО+ме. Препоручује се примена 1-2 пута на 7-10 дана у количини 1г по биљци. У фази интензивног порасат бокора (формирање нових листова и појаве цветних пупољака) као стимуланс у вегетативном порасту јагоде у редовној исхрани (фертиригацијом) треба користити комплексна минерална ђубрива (24:8:16+3,9% МгО+ме; или 20:20:20+ме) у количини од 1-1,5г /биљци у интервалу 5 до 7 дана. У пракси се показало ефикаснијим ђубрење са већим бројем апликације али са мањим појединачним дозама ђубрива (0,5 г/биљци).

У фази цветања, заметања и интензивног порасат плодова повећавају се потребе за калијумом (К). При том је важно знати да јагода испољава осетљивост према хлору па је неопходно бирати формулације које не садрже хлор (10:5:39+2% МgО+mе; 10:5:26 +2,5% МgО; 16:8:32+2%МgО+mе или 11:11:33+2% МgО+mе). Наглашен садржај калијума доприноси бољем квалитету плодова и бољем изгледу плода.

Поменуте прихране се понављају у пролеће од треће декаде марта до зрења ау време бербе се изводе на сваких 3 до 5 дана наизменично са комплексним минералним ђубривом и калијум нитратом или сулфатоам. На земљиштима са дефицитом калцијума и израженом киселошћу препоручује се коришћење ђубрива на бази Калцијума(Ца). Ђубрива која се могу примењивати фертиригацијом или фолијарно су следећих формулација 15,5:0:0+26% CаО или 16:0:0+26% CаО или Фитоферт Цалциjум Органо (са 30% CаО без присуства нитрата). Поред калцијума, магнезијум је такође важан елемент који учествује у бројним физиолошким процесима и има значајну улогу у процесу растења. Ђубрива на бази (магнезијум нитрат-11:0:0+ 16% МgО или Магнезијум сулфат-16% МgО+3% S или Бреxил Мg са 5% Мg) треба аплицирати фертигационо у фазама раста и сазревања плодова.

Извор: agropress.org.rs