Другог дана конференције ”Храна сутрашњице - Златибор”, коју је амбасада Шведске организовала у сарадњи са Шведским институтом, општином Чајетина, Регионалном развојном агенцијом Златибор (РРА), као и локалним организацијама и предузетницима Златиборског округа, одржана су три округла стола на којима је било речи о важности синергије локалног система производње хране, као и о промоцији и маркетингу здравог начина исхране који утиче на здравље свих људи.

Са пољопривредним произвођачима са подручја општине Чајетина и других општина Златиборског округа, о бројним проблемима са којима се најчешће сусрећу дискутовао је модератор Милан Стевановић, некадашњи саветник у Министарству пољопривреде и заштите животне средине. Акценат је стављен на финансијске аспекте производње. „Скупе су сировине, a рентабилност пољопривредне производње, према њиховим речима, је доста ниска. Субвенције које даје Република Србија и локалне самоуправе им помажу да прекостану на тржишту. Затим, ту су проблеми у наплати, у ниској цени њихових производа. То су главни изазови са којима се они сусрећу. Ми ћемо разговарати о томе које су то мере политике, финансијски инструменти и механизми да се њима помогне. Да њихови производи прво буду препознати, да њихова пољопривредна производња, третман и пласман тих производа буде ефикаснији и јефтинији, и да крајњи купци када плате адекватну цену њихових производа, тачно знају шта су купили, који је то квалитет и са ког је географског поднебља“, казао је Стевановић.

О свом искуству у производњи и пласману производа, као и о изазовима са којима се свакодневно суочавају говорили су пољопривредници и предузетници са подручја општине Чајетина. „Ова година је што се тиче цене била доста добра, али је претходна била веома лоша, као и две уназад. Тако да се та зарада негде нивелише, као и губитак који смо имали прошле године услед суше. Значајне су мере које имамо од општине и од државе. Без тога неби могли да причамо о рентабилности“, истакао је Радован Стојановић пољопривредни произвођач из Криве Реке.

Власница газдинства ”Коза и вук” Јасмина Костић, која је урбани начин живота заменила производњом козјег сира, представила је свој нови пројекат. Реч је о аквапонији која у потпуности представља самоодрживу технику узгоја чисте, здраве хране уз помоћ риба.„Рибе се гаје у танку. Та вода истиче, пролази кроз затворен систем. Биљке ту воду која је пуна амонијака користе за исхрану. На тај начин биљке пречишћавају воду и враћају чисту риби. Значи, правимо један затворени еко систем. У питању је у потпуности здрава храна. Не могу да се користе никакви пестициди ни хербициди, јер би услед коришћења хемије риба угинула. Ту је највећи проблем направити баланс између количине биљака и количине рибе. Када се то направи после нема никаквих проблема. Кренућемо у то па ћемо видети како иде“, објашњава Јасмина.

Предавачи су присутнима говорили и о органској производњи која може да има велики утицај на здравље људи, али и на животну средину, као и о изазовима који се могу очекивати на том путу. Једна од тема била је и допринос пчеларства у развоју концепта зелене и здраве хране, као и подизање квалитета пчелињих производа.