Поред финансијске помоћи коју наши пољопривредни произвођачи добијају кроз субвенције,  „Златиборски Eко Aграр“ се у последњих пет година потрудио да им пружи и едукацију, како кроз саветовања стручних служби тако и кроз студијска путовања. Сумирајући утиске, наши пољопривредници не заостају много за својим колегама из развијенијих земаља. 

Подаци говоре да су носиоци пољопривредних газдинстава углавном старији људи, али за оне млађе, Еко аграр у последњих пет година потрудио се да им уприличи многа едукативна предавања и студијска путовања, како би стекли нека нова знања и научили како се савремено бавити пољопривредом. Имали су прилику и да науче  како да се прилагоде захтевима тржишта, што је данас веома важно за пласман њихових производа.„Из овог разлога ми практикујемо да им сваке године, поред стручних предавања, организујемо и студијска путовања у развијене земље, као својеврстан вид награде и подстрека, али и да лакше усвоје нека нова знања“, каже Владимир Бојовић, директор ПД „Златиборски Еко аграр“.

У Немачку су пре неколико дана ишли највећи произвођачи млека са територије општине Чајетина.

„Након разговора, много њих исказало је задовољство због одласка на међународни сајам пољопривреде у Хановеру, јер како кажу, био је то величанствех призор због свега што су тамо могли да виде. Ми се на овај начин увек трудимо да нашим пољопривредницима покажемо где они могу да буду ако раде и ако су истрајни у томе„, нагласио је Бојовић.
Поред модерније механизације и бољих услова привређивања, наши пољопривредници у великој мери ограничени су и законском регулативом, која се код нас много разликује од земаља Европске уније. На жалост, наши закони много су ригорознији од европских, па су наши произвођачи због тога хендикепирани. Примера ради, и у Словенији и у Немачкој многи произвођачи млека имају млекомате на својим имањима, међутим, наши закони то не дозвољавају у Србији.

„Задужио сам колеге, по повратку из Немачке, да се распитајуу надлежним службава по том питању. Лично сам пре четири године, након доласка из Словеније, контарктирао надлежне, а одговор је био да наша законска регулатива не предвиђа постојање и инсталацију млекомата по домаћинствима. Са неке реалне стране, не видим разлог за то“, каже Владимир Бојовић.

Бојовић се нада да ће у наредом периоду брже ићи усклађивање наших закона са законима Европске уније, као би се ускладиле реалне потребе, услови и могућности  наших произвођача са европским стандардима. Пре свега, мисли се на традиционалне произвођаче, јер у србији још увек није донет Закон о традиционалним производима, који треба да помогне малим произвођачима да лако дођу до тржишта и да се њихови производи не поистовећују са индустријским.

Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs