Мачкат је синоним за пршуту, а спој искуства и традиције учинио је да мачкаћанци буду најбољи стручњаци за прозводњу укусних сувомеснатих производа. А бити најбољи међу најбољима највећа је сатисфакција свакога од њих. То је разлог што са нестрпљењем и разноврсним производима чекају пршутијаду, на којој, између осталих, званчну потврду свог умећа очекују Митар Марић и Мирослав Стојановић.

Митар Марић из Мачката производњом сувомеснатих производа бави се озбиљно већ три године. Ово је за њега породични бизнис, од кога, како каже, може пристојно да се живи. У својим шталама гаји свиње, код крупну стоку купује, искључиво у Србији. Своје производе продаје на тезги на златиборској пијаци током целе године, али и на суседној Тари, у сезони, као и у неколико ресторана. Годишње произведе око 3 до 4 тоне сушеног меса.

 “Може да се заради, али треба пуно да се ради. Потрeбно је пуно труда и рада. Сви морају да раде, као код нас, раде и отац и мајка, и жена и ја. Цене као цене су солидне, мада можда би требало мало дићи цене говеђе пршуте, јер је тешко доћи до те сировине, а и процес је сам по себи тежак“, каже Митар Марић.

На мачкатској пршутијади Митар је излагао већ два пута, али без добијених награда. И ове године ће учествовати на сајму, где ће на оцењивање дати говеђу и свињску пршуту и сланину. Међутим, награде нису изостале, јер је Митрова сланина прошле године у Качареву проглашена за најбољу, између 300 излагача из целе Србије.

Са друге стране села, Мирослав Стојановић бави се истим послом већ 15 година. Годишње произведе до 10 тона сувог меса. На сајму ће се појавити са производима  од свињског меса, са  пршутом и сланином. Као и други произвођачи, и Мирослав каже да је квалитет свих њих готово исти, а да на крају побеђују нијансе.

„По мени, све је то исто, сви радимо на исти начин. Само су неке нијансе   у питању, које на крају дају победника“, каже Мирослав Стојановић.

Мирослав свoје производе углавном продаје у Београду, Шапцу и Обреновцу, а како му је ова производња основна делатност, каже да се уз напоран и континуирани рад може зарадити.

Нада Џелебџић



Извор: zlatiborpress.rs