Ларва једне врсте мољца може да свари полиетилен, једну од најотпорнијих пластичних материја која се користи за различите врсте паковања, што би могло да буде решење за разградњу пластике која се таложи у природи, посебно у океанима, открила је група научника. У свету се сваке године искористи на хиљаде милијарди пластичних кеса, а свака особа годишње употреби више од 230 кеса. "Пластични отпаци представљају светски проблем у заштити животне средине, пре свега полиетилен који је посебно отпоран и тешко се разграђује у природи", рекла је Федерика Бертокини, истраживач у Шпанском центру за национална истраживања (CSIC), која је открила ове особине ларве великог восковог мољца (Galleria mellonella), врло раширене врсте. У свету се сваке године произведе 80 милиона тона полиетилена, навели су истраживачи који су своје откриће објавили крајем априла у америчком часопису Карент бајолоџи (Current Biology). Ова ларва, која се узгаја на велико као мамац, у дивиљни је паразит који оштећује саће пчелињих, углавном дивиљих кошница широм Европе.

Федерика Бертокини, која је пчелар аматер, приметила је да су се на пластичним кесама, у које би ставила саће заражено тим паразитом, брзо појавиле рупе. У другом случају, кеса из супермаркета у Великој Британији изложена је стотинама ларви овог мољца, и показaло се да те ларве могу да нагризу пластику за мање од сат времена. Рупе су почеле да се појављују већ после 40 минута а по истеку 12 сати пластична маса се смањила на 92 милиграма, што је знатно смањење, рекли су истраживачи. Научници су закључили да ове ларве много брже разлажу пластику него бактерија за коју је прошле године утврђено да разлаже пластику али само 0,13 милиграма дневно. Истраживачи сматрају да ларва великог восковог мољца не једе само пластику већ да је трансформише или хемијски разлаже помоћу супстанце коју луче пљувачне жлезде. "У једној од следећих етапа покушаћемо да утврдимо како се тај процес одвија на нивоу молекула и како да издвојимо тај ензим", наводе научници. "Ако је реч о једноставном ензиму онда бисмо могли да га производимо у индустријским размерама захваљујући биотехнологији", рекао је једна од аутора истраживања Паоло Бомбели са Универзитета у Кембриџу. Он је додао да би ово откриће могло да буде важно оруђе у борби против полетиленских пластичних отпадака који се гомилају на депонијама и океанима. Полиетилен се углавном користи за производњу амбалаже и његов удео у укупној потражњи за пластичним производима у Европи је 40%. Притом, 38% тих пластичних производа завршава на депонијама.

У свету се сваке године искористи на хиљаде милијарди пластичних кеса, а свака особа годишње употреби више од 230 кеса, што за последицу има више од 100.000 тона отпада. Сада, за хемијску разградњу пластичних отпадака помоћу врло корозивне супстанце као што је азотна киселина, потребно је и неколико месеци. Да би се пластичне кесе природно разградиле потребан је један век. Код врло отпорних пластике тај процес може да траје и 400 година. Око осам милиона тона пластике завршава у морима и океанима сваке године, показало је истраживање које је 2015. објавио амерички часопис Сајенс (Science). Научници процењују да се у океанима налази и до 110 милиона тона пластичног отпада. Рибе и друге морске врсте могу да прогутају пласитчне делиће.

Извор: www.agropress.org.rs/AFP