Министарство пољопривреде шумаства и водопривреде расписало је јавни позив за набавку нових трактора, који се користе за воћарску, виноградарску, и повртарску производњу, укупне снаге до 100 киловата (kW). Предмет подстицаја је нови трактор са стандардним деловима, уређајима и опремом који су урачунати у цену трактора, укључујући припадајућу тракторску кабину.
Како изгледа кад држава и њени министри обећавају подстицаје и помоћ пољопривредницима, а на крају је дају својим тајкунима паори добро знају, тако да их вероватно неће претерано изненадити ни вест да је усвојен правилник о подстицајима у сточарству по којем ће, супротно обећањима, премије за млечне краве добијати и они који имају преко 300 грла на фармама.
ПАНЧЕВО - Коста Требјешанин повртар из Глогоња који свакодневно доноси робу на Панчевачку зелену пијацу, каже да поштује све процедуре када је у питању употреба пестицида.
Седам година био је у програму контролисане производње који је спроводио Институт Тамиш. Проверавала се употреба хемикалија на засадима и квалитет робе на тезгама узимањем узорака и испитивањем на остатке пестицида. Иако се овај програм више не спроводи правилне навике су остале:
Бављење производњом воћа је леп и захтеван посао који доноси зараду. Ретке су воћне врста код којих се може зарадити и преко 20.000 евра по хектару као на пример код малине. Због тога се и поред неповољних климатских услова односно неповољних година за производњу малине, она све више шири на подручју колубарског округа и не само њега већ и на подручју југозападне и јужне Србије (Пријепоље, Прибој и копаонички крај) па чак и рејон Војводине са ремонтантним сортама.
Публикација ”Органска производња шљиве, купине и малине“ намењена је пре свега произвођачима, студентима, али и свим другим заинтересованим странама (организацијама и институцијама) које се баве или намеравају да се баве органском производњом.
Публикација, аутора др Милице Фотирић Акшић, један је од резултата пројекта “Унапређење органске пољопривредне производње у западној Србији путем едукације пољопривредних произвођача” који је финансиран од стране Министарства пољопривреде и заштите животне средине.
Ове године, Међународни пољопривредни сајам биће одржан 84. пут, од 13. до 19. маја. Земља партнер је Босна и Херцеговина, која ће колективним наступом фирми, компанија и комора представити понуду и достигнућа у области агро-бизниса.
Очекује се наступ око 1.500 излагача, који долазе из 60 земаља. Понуду и производњу колективним наступом, како је до сада потврђено, представиће 11 земаља: Аустрија, Босна и Херцеговина, Ческа, Холандија, Индонезија, Израел, Италија, Кина, Мађарска, Шпанија и Турска.
Компанија „Ал Дахра” из Уједињених Арапских Емирата планира да издвоји милионе долара ове године да би побошљали безбедност хране. Само у Србији желе да купе чак 20.000 хектара ораница.
– Планирамо да потрошимо око 130 милиона долара ове године да купимо њиве широм света да бисмо улагали у пројекте који би обезбедили већу безбедност хране – рекао је председник компаније „Ал Дахра” Ал Дареи.
Општина Чајетина ове године изградиће прихватилиште за псе, чиме ће бити решен један од горућих проблема, а то је све већи број паса луталица на овом подручју. Пројекат изградње прихватилишта за псе и мачке финансира општина Чајетина, а вредност укупне инвестиције је 10 000 000 динара. Изградња ће тећи фазно тако да ће вредност почетне инвестиције бити 5 000 000 динара.
У марту месецу у МЗ Крива Река и Сирогојно одржана су предавања о значају метео станица у пољопривреди као и предавања везана за значај анализе земљишта и актуалностима у воћаратву. Предавања о значају метео станица одржао је дипл.инж.пољопривреде за заштиту биља Миленко Гавриловић из ПССС Ужице док теме везане за земљиште и актуелности у воћарству дипл.инж.пољопривреде за воћарство Андрија Радуловић такође из П
Влада Србије донела је уредбу о програму подстицаја за мигранте у 2017. години којом је предвиђено да се из буџета издвоји 320 милиона динара да би се побољшали услови живота тим људима, пише Блиц.
Како лист наводи, то практично значи да ће породице миграната моћи да добију од 200.000 динара, колико је предвиђено за покретање сопственог бизниса у пољопривреди или занатству, до 1.400.000 динара колико је држава спремна да финансира куповину и адаптацију сеоског домаћинства да би им се обезбедио кров над главом, док су у расељеништву.