Објављено у „Службеном гласнику РС”, број 61/17 од 23. јуна 2017. године.
Субвенционисање осигурања усева и плодова спроводи се већ дужи низ година. Субвенционише се (регресира) 40-45% од плаћење премије осигурања умањене за износ пореза.
Право на коришћење регреса има:
„Ватра је добар слуга, али лош господар."
Средства за реализацију ових радова се обезбеђују из буџета Републике Србије у укупном износу до 99.800.000 динара и у висини учешћа до 50% без урачунатог пореза на додату вредност.
A) КОРИСНИК СРЕДСТАВА
Право на коришћење средстава за набавку нове опреме за наводњавање и то за опрему набављену у 2017. години може да оствари:
1) Физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства,
Субвенције за производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију дефинисане су правилником Министарства пољопривреде објављеног у Сл.гласнику РС број број 58/17.
Овим правилником ближе се прописују услови и начин коришћења подстицаja за производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију воћака, винове лозе и хмеља.
Подстицаји за производњу садног материјала и сертификацију и клонску селекцију воћака, винове лозе и хмеља обухватају:
Расписује се оглас за прикупљање писаних понуда у првом кругу за давање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини у општини Чајетина.
Детаље и услове оглас погледајте у документу у прилогу.
Разлози зашто пољопривредни произвођачи и локалне самоуправе у региону нису боље искористили ИПАРД средства су разнолики. Заједничко им је да су, и једни и други, имали проблема са обезбеђивањем неопходних средстава за извођење инвестиције
Кoнфeрeнциjа зa нoвинaрe, пoвoдoм прoмoциje нaциoнaлнe oзнaкe „Српски квaлитeт“, одржана је данас, 22. маја 2017. године, у просторијама Министарства пољопривреде и заштите животне средине, на којој је истaкнутo дa су прoизвoди кojи нoсe oвaj лoгo, пoтпунo српски прoизвoд oд сирoвинa кoje су пoрeклoм из Србиje.
Стручњаци и сточари се слажу да тренутно србија нема довољно капацитета за трговину са најмногољуднијом земљом. Србија тренутно тешко подмирује и домаће потребе за овим месом. Пештер пао са 200.000 на 15.000 грла
Могућност да кланичари из Србије у Кину извозе јагњеће месо, слажу се стручњаци и узгајивачи оваца, отвара велике могућности. Такође, међутим, упозоравају да нашој земљи треба још много времена да повећа број оваца у тој мери, како би могла да у најмногољуднију земљу света испоручи значајне количине јагњетине.
Дипломате у Шведској, компаније и грађани Стокхолма заједно су покренули иницијативу за спас градских пчела прављењем "би френдли зоне" (bee friendly zone) односно места на којем се пријатељски односе према пчелама и штите их у шведској престоници.
Узгајање лековитог биља на нашим просторима постаје један од основних извора зараде на пољопривредном газдинству. Претежно се узгаја у заштићеном простору у саксијама. Многобројна истраживања кажу да је исплативије узгајати лековито биље од других пољопривредних култура. Приход, који се оствари, може бити чак три пута већи од инвестираних средстава.