Добри утисци и нове идеје: Златиборски пољопривредници посетили Немачку и сајам у Хановеру

Суштинске разлике између српских и немачких фармера су те што у Немачкој држава стоји иза пољопривредних произвођача, имају сигуран пласман својих производа, број грла који се гаји је много већи, као и објекти и земља која се обрађује. Са друге стране, заједничка „мука“ прољопривредних произвођача је иста – ниска откупна цена млека, због које се све више немачких произвођача окрећу систему крава – теле, који подразумева тов јунади. Они већи на својим фармама имају мини млекаре, где производе разне врсте сирева и воћних јогурта, чијом продајом остварују веће приходе од предаје сировог млека.

Златиборски произвођачи обишли су десетак фарми крава и оваца на истоку, северу и југу Немачке. Имали су прилику да се упозанају са системом повезане производње – узгој грла, производња потребне хране, прерада млека и коначни пласман. Задовољни овим студијским путовањем, кажу да добили нове идеје како да унапреде своју производњу. Владе Вирић из Криве Реке гаји 67 грла, од чега је 38 музних крава, које у просеку дневно дају око 900 литара млека.

„Ово је  једно ново искуство и увек постоје нове идеје, које ће моћи да се примене у код нас. Немачка је богатија земља, њихови фармери имају пуно обрадиве земље. И политика њихове државе је таква да је наклоњена фармерима, они имају сигуран пласман својих призвода“, каже Владе Вирић, пољопривредни произвођач из Криве Реке.

„Разлика између немачких и наших фармера огледа се у димензији бављења овим послом. Јер, када посетите овакву фарму где борави око 1.000 грла, са једном великом радном снагом, то је доказ да се овчарством може озбиљно бавити, што није случај код нас, где је бављење овачарством више хоби. Иначе, општи утисак је позитиван, цело ово путовање је јако корисно, видели смо много паметних ствари и могу да кажем да је кључна разлика у обиму посла“, каже  Марко Марић из Мачката.

„Немачки фармери имају много више обрадиве земље, много бољу и квалитетнију храну, тако да им је много лакше да узгајају велики број грла, што је код нас ,много теже, јер смо ограничени пре свега са субвенцијама државе, за разлику од Немаца, и зато је њима много лакше да напредују“, каже Милосав Андрић из Сирогојна.

„Када имате неку сигурност, све је лакше. Онда можете да планирате посао на дуже стазе. Наш посао тражи стална улагања, и ако не знате шта ће бити сутра, онда не може да улажете и планирате, јер тренутна ситуација у целој Европи са млеком ни мало не иде на руку пољопривредним произвођачима. Европа се „купа у млеку“ због руског ембарга, а ако те количине дођу код нас, биће угашена и ова наша мала производња“, каже Миленко Лазовић и Трипкове.

Лазовић каже да није битно колике количине млека ће произвести српски пољопривредник, већ је битан квалитет, као и његово препознавање на тржишту.
Златиборски фармери имали су прилику да посете сајам у Хановеру, који је један од највећих сајмова пољопривреде у Европи. Са свих страна света, најновије технологије и механизација, које, на жалост, још дуго неће моћи бити доступне нашим произвођачама због високе цене.

Иначе, ово студијско путовање организовао је „Златиборски Еко Аграр“ општине Чајетина.

Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs