Разлози зашто пољопривредни произвођачи и локалне самоуправе у региону нису боље искористили ИПАРД средства су разнолики. Заједничко им је да су, и једни и други, имали проблема са обезбеђивањем неопходних средстава за извођење инвестиције

Разлози који су утицали на непостизање бољег искоришћења расположивих ИПАРД средстава су разнолики. Они се протежу како од институционалних потешкоћа, различитих препрека за саме кориснике, мањка адекватне стручне подршке до отежаног приступа финансијским средствима како би се покрили трошкови ИПАРД инвестиција пре компензације од ИПАРД фонда. Према речима Бојане Нешић, инжењера агроекономије И запослене у ПССС, мањем повлачењу ИПАРД средстава допринели су и сами корисници. У почетку цели ИПАРД систем се показао компликованим за ИПАРД кориснике, поготово за мала пољопривредна газдинства, и већина, вероватно, не би била ни одобрена да није било подршке од стране консултаната који су се, у међувремену, специјализовали за овај вид пројеката. Значајан утицај на мању заинтересованост за ИПАРД од стране корисника је била и недовољно познавање сврхе и захтева овог програма међу њима.

Недовољна промоција ИПАРД-а

”Због мањка промоције ИПАРД-а, корисници су, углавном, били мишљења да је повлачење средстава доста компликовано и недостижно за њих. Најчешћи разлог одбијања апликација предатих од стране пољопривредних газдинстава била је непотпуна документација, неправилно наведени прихватљиви трошкови, недовољно квалитетан или изостављање пословног плана, недостављање декларације о пореклу робе, сукоб интереса између апликанта и понуђача, или, пак, нереално исказани износи у понудама. Чак и када би апликације биле одобрене, касније би знало доћи до случајева да корисници не доставе додатне документе сходно препорукама или наводима у уговорима за плаћања”, каже Нешић.

За израду самих апликација корисници су се суочили са многобројним проблемима. Један од најзначајних је недостатак финансијских средстава да се инвестиција доведе до краја, или да се прибави сва неопходна документација за комплетирање апликација. Корисници су у морали потрошити значајне износе за консултанте, потврде, дозволе и слично, без обзира на износ њихове инвестиције. То је довело до тога да било која инвестиција испод 100.000 евра уопште није била исплатива. Велики проблем за кориснике су били и различити приступи оценивања финансијске подобности корисника између банака и ИПАРД агенције. То је довело до тога да је одређен број корисника био оцењен као подобан од стране Агенције, али не и од банке, која би у том случају није одобравала неопходне кредите корисницима. Такође, велики број апликаната који су били заинтересовани за учешће, нису имали легално изграђене објекте, а није постајала адекватна законска подлога која би омогућила легализовање истих, објашњава Нешић.

И локалне смоуправе лоше аплицирале за ИПАРД

И ИПАРД апликанти у виду локалних самоуправа имали су пропусте приликом аплицирања за ИПАРД средства. Главни проблеми њихових апликација били су: непоштивање процедура јавних набавка по ЕУ регулативама (PRAG процедуре), недостављање документације на енглеском језику (што је био услов за локалне самоуправе), непоштовање прописаних формата у којима је документација морала бити достављена, неприхватљива улагања, непотпуна документација. Осим тога, дешавало се да локалне самоуправе нису достављале накнадно затражену документацију у прописаном року што их је дисквалификовало. Као и други корисници, и локалне самоуправе су имале проблема са обезбеђивањем неопходних средстава за извођење инвестиције, нарочито мале општине којима је буџет био доста скроман. Због уочених пропуста приликом аплицирања, изводи се закључак да велики број локалних самоуправа није располагао ни са довољно квалитетним кадром који би био способан да припреми ИПАРД апликације.

Извор: www.agronews.rs