Сеоско домаћинство „Вирића воденица“ је такође један од корисника подстицаја за даљи развој сеоског туризма, налази се у Мушветама, на око 8 километара од Чајетине и 13 од Златибора. Ово златиборско село познато је по природним лепотама – пашњацима и брдима, али и реци Грабовици која управо ово домаћинство чини посебним и атрактивнијим. Иако за ову дестинацију не  постоје путокази  на магистрали, велики број туриста, поготову страних, већ око десетак година лети радо посећује „Вирића воденицу“.

Мира Вирић је носилац сеоског домаћинства „Вирића воденица“ у Мушветама. Завршила је туризмологију у Новом Саду и решила да споји лепо и корисно.
„Моја мама је још деведесетих година имала намеру да се некад бави овим видом туризма – да јој долазе гости са стране. На почетку су јој се комшије смејале, уз речи да то никад неће заживети у пракси, али ето, и ја сам се након школе укључила у ту причу, и 2008. смо регистовали ово наше домаћинство. Следеће године биће јубилеј од 10 година од како се бавимо сеоским туризмом“, кажеМира Вирић.

Обновљена је стара кућа из 19. века, дограђена и преуређен је спрат за издавање. Ту су три двокреветне собе, кухиња, купатило и галерија са уникатним сточићем и столицама за одмор. По потреби, може се издати и цела кућа. Турузмом се Вирићи баве углавном лети, а до сада су имали многе стране госте, и то  из најудаљенијих делова света. И њој и њима је лако, јер ова девојка говори енглески, тако да комуникација није проблем.
Долазе нам гости из Америке, Финске, Аустралије, Пољске, затим из бивших југословенских република, малте не из целог света. Странци нас углавном нађу преко интернета, највише препоруком, јер се не рекламирам много јер не желим да ово омасовим, да не би била велика гужва“, наглашава Мира.

У близини „Вирића воденице“ налазе се и два купалишта, а оно што посебно краси ово домаћинство је река Грабовица, која протиче тик уз имање. Мира каже да је замисао да овај „рај на земљи“ буде база за госте, оаза мира, из које могу даље ићи на разне познате дестинације. А на самој Грабовици налази се и воденица поточара из 1862. године, која је права атеркција за госте, али и мистерија за странце. Некад их је било 12, а сада је само једна и већ век ипо чува прошлост. Али и даље ради.
„Туристи просто не могу да верују када виде та брвна и када уђу унутра и виде потписе воденичара који су ту некад радили и по зидовима воденице писали ко коме дугује и колико, колики је ујам био. Имамо чак и примере да гости са Златибора долазе да виде воденицу, јер су чули за народна веровања да, на пример, ако дете не говори, да дође и лизне камен или прође испод њега, како би проговорило“, прича нам Мира.

Вирићи госте дочекују на прави српски начин – домаћом питом и осталим нашим специјалитетима. Живе ту, а гости желе да се друже са њима и упознају историју нашег краја. Овде се и хране, врло радо, јер им домаћини спремају све оно што је за њих ново – качамак, попару, уштипке, проју, пасуљ, сарму, а све то уз сир и кајмак. И све је домаће, јер Вирићи имају и козе и кокошке, али и гуске и патке, које по дворишту шетају и радо се друже са гостима. А то је за странце посебан доживљај.

„Невероватно је, а поготово за децу,  када приђу јарићима и козама које су толико размажене, да им буквално стављају главу у крило, да их мазе и деца овде уживају“, каже Мира.

Улагања за овакав вид посла била су велика – Мирин отац је на почетку подигао кредит како би проширио кућу, годинама се улагало и стварало, а посла има још. У плану је и партерно уређење, а новац добијен од Еко аграра Мира ће искористити да осветли двориште, воденицу, реку и поток, али и стогодишње храстове, што је, по њеним речима, тренутни приоритет.

Извор: http://www.zlatiborpress.rs