Ехинококоза је паразитска болест месоједа изазвана пантљичарама из рода Echinococcus и спада у најзначајније зоонозе. Хидатидоза је инфекција сисара, укључујући људе, изазвана ларвеним обликом ових паразита. Ехинококозу и хидатидозу прате неспецифични симптоми. Клинички знаци који се запажају код људи, слични су онима код тумора на јетри, плућима и мозгу. Хидатидоза домаћих животиња наноси велике економске штете услед одбацивања органа захваћених патолошким процесом. 

Ехинококоза и хидатодоза су распрострањене свуда по свету а у Србији су установљење у свим деловима. Проценат паса инфицираних са Echinococcus granulosus се креће и до 69,23%, што зависи да ли се ради о урбаној или руралној средини, односно да ли су пси луталице или пси држани контролисано. Проценат домаћих животња инфицираних са Echinococcus polimorphus варира у односу на подручје испитивања и врсте животиња. Најчешће се налази код оваца, говеда и свиња и до 98,70%. 

Карактеристике узрочника 

У оквиру рода постоје четири врсте: E. granulosus, E. multilokularis, E. vogeli и E. oligarhus. Echinococcus granulosus и Echinococcus multilokularis представљају врсте које имају највећи биомедицински значај. Echinococcus granulosus је паразит у танком цреву великог броја припадника фам. Candidae и извесних врста фам. Felidae. Echinococcus polimorphus је ларвени облик пантљичаре E. granulosus, стациониран најчешће у јетри, плућима,бубрезима и другим органима разних сисара. Инфекција паса уследи уношењем хидатидних циста са инфицираним органима закланих или угинулих животиња. Прави домаћин за E. multilokularis су лисице, а у мањој мери пси, мачке, којоти и вукови. Прелазни домаћини су човек и мали глодари. На дужини живота и преживљавање развојних стадијума рода Echinococcus утичу абиотички (температура и влажност) и биотички (старост, пол и имуни статус домаћина) чиниоци. Одрасле пантљичаре живе од 5-7 месеци. Јаја пантљичара могу да остану витална и инфективно способна од 24-30 месеци у влажном окружењу и опасно је што не постоји поуздано дезинфекционо средство, чак и после складиштења у концентрованом формалдехиду у трајању од четири недеље, не губе своју инфективност. 

Резервоари

За наше подручје најзначајнији су за Echinococcus granulosus пас, вук и шакал, а за Е. polimorphus овце, говеда, коњи, свиње. За E. multilokularis најзначајнији су лисица, пас, мачка, којот и вук, а за E. multilokularis мали глодари. 

Начин преношења

У ширењу ехинококозе паса одлучујућу улогу има човек. Многи власници паса хране своје псе пресним изнутрицама у којима се налазе инфективне цисте. У сеоским и приградским срединама у којима се кољу овце и свиње за личне потребе, храњење паса деловима јетри и плућа са инфективним цистама је редовна појава. Извор инфекције за домаће животиње представљају пси, односно храна и вода у којима су присутни јаја Echinococcus granulosus.

Одрасли паразит живи у цревима пса, вука и шакала. Дуг је око 6 мм и има само 3 чланка. На глави има 2 реда кукица којима се причвршћује за слузокожу црева. Последњи чланак је пун јаја, које заражена животиња избацује са изметом у спољашњу средину и на тај начин загађује околину. Ларва продире кроз слузокожу црева и крвљу стиже најпре у јетру где се формира циста ехинокока. Понекад се догађа да ова јајашца прођу јетру и стигну до плућа а одатле било где у тело ових прелазних домаћина. Због тога је у јетри најчешћа локализација циста ехинокока а затим у плућима и евентуално у другим органима. Преко измета паса, јаја ехинококуса доспевају на ливаде, пашњаке, силирану храну, стајаће воде, цистерне и бунаре. Ветар прашином може да разнесе јаја на велику раздаљину. У случају E. multilokularis-а, дивљи глодари и ситни сисари који у себи имају цисте, главни су извори заразе лисица. 

Људи се инфицирају директним додиром са носиоцима пантљичара или загађеном храном (неопрано воће и поврће) и водом. Широк радијус кретања правих домаћина и могућих преносиоца (птице, мрави и муве) доприносе ширењу јаја пантљичара. 

Клиничка слика

Код правих домаћина појављивање клиничких симптома зависи од степена инфекције, старости и здравственог стања. Често нема клиничких симптома. Клинички симптоми су израженији код млађих животиња. У случају присуства великог броја пантљичара настаје поремећај функције дигестивног тракта, појава колика, повраћања, пролива и свраб у пределу ануса уз пратеће интензивно чешање. Код прелазних домаћина, присуство инфективних-хидатидних циста остаје притајено годинама пре него што се појаве симптоми болести. Цисте у јетри могу да изазову болове у абдомену, а пролиферисана маса у јетреном ткиву блокаду жучовода и жутицу. Десна страна абдомена је често избочена. Као последица хидатидозе (присутва инфективних циста) у плућима јавља се бол у грудима и кашаљ. Поред јетре и плућа и други органи могу да буду захваћени као срце, мозак и кости. Хидатидоза је изузетно опасна за човека. Поједине цисте могу да остану неоткривене годинама док не постану толико велике да ометају рад појединих органа. 

Дијагноза се код месоједа утврђује на основу неколико начина: прегледом фецеса на проглотиде и јаја Ehinococcus spp., утврђивањем антигена у фецесу пса помо- ћу ELISA теста, постморталним прегледом дигестивног тракта пса на присуство адултних облика Ehinococcus spp., што представља најпоузданији метод дијагностике. У дијагностици хидатидозе људи примењују се имунолошке методе: ELISA тест, PCR, RVK и друге. 

Мере контроле и профилаксе

Борба против ехинококзе и хидатидозе подразумева спровођење већег броја мера: вођење тачне евиденције о броју паса, спровођење обавезне дехелминтизације паса два пута годишње, исправно функционисање службе за хватање паса луталица, контрола и обавезан преглед закланих животиња на кланицама, уништавање и нешкодљиво уклањање или прерада конфиската у кафилеријама, стална едукација становништва и спровођења законских прописа ветеринарске и санитарне инспекције. Суочени са великом опасношћу коју ехинококоза представља за људско здравље,њена превенција и контрола су императив и све мере су усмерене ка заштити здравља људи. 

На основу научних сазнања сачињене су и препоруке за сузбијање и искорењивање инфекције изазване развојним облицима Echinococcus granulosus код пса као правог домаћина и преживара као прелазног домаћина. Ако је ехинококоза дијагностификована код паса они се морају подвргнути дехелминтизацији, чија се успешност мора проверавати неколико пута. Измет избачен у року од 24 часа после третмана мора да се скупи и спали, а под опере врелом водом. Ширење узрочника може да се избегне редовитим прегледима и дехелминтизацији (два пута годишње), смањењем броја паса и мачака луталица, да се пси не хране сировим отпацима меса (нешкодљиво уклањање органа који садрже хидатитне цисте, посебно код кућног клања). Остаци који се користе као храна за псе, морају да се кувају или замрзну (три дана на температури од минус 18 С). Измет паса не сме да загађује храну, воду, а посебно не дечије играчке.

Извор: www.agropress.org.rs