Одлуку о томе ко ће у некој локалној самоуправи добити државне њиве у закуп и на три деценије, доносиће комисија коју чине три министра – Бранислав Недимовић, Горан Кнежевић и Душан Вујовић, те помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић и специјални саветник Драган Милић.

А ево како.

“Општа мерила за оцену инвестиционог плана за улагања у сектор пољопривредно-прерађивачке индустрије су да се ради о улагању у нова основна средства,а која се не односе на искључиву ратарску производњу, у износу од најмање три хиљаде евра по хектару, од чега минимум улагања у прерађивачке капацитете износи 500 евра по хектару, односно најмање 500.000 евра укупне инвестиције, у периоду до три године од дана почетка улагања у складу са динамиком предвиђеном уговором. У првој години мора се реализовати најмање 30 одсто инвестиције, осим у јединицама локалних самоуправа које имају мање од 1.000 хектара пољопривредног земљишта у државној својини, у којима укупни износ инвестиције може бити мањи од 500.000 евра”, пише у Уредби.

Уз општа дата су и посебна мерила за оцену инвестиционог плана. Министри и друга два члана комисије ту ће гледати референце подносиоца захтева, односно њему повезаних лица уколико су наведена у инвестиционом плану. Такође, занимаће их врста и износ инвестиције укупно, односно по хектару, предвиђени број новоотворених радних места, колико ће то улагање допринети побољшању конкурентности домаће пољопривредне производње, односно пољопривредно-прерађивачке индустрије, колики ће бити удео домаћих добављача у реализацији инвестиције, како ће се све одразити на животну средину, развоје јединице локалне самоуправе, извоз…

Јесу ли ово прецизни и јасни критеријуми за делење најважнијег државног ресурса?

Последњу ће свакако рећи комисија која даје сагласност на предложени инвестициони план ако оцени да су испуњени сви услови.  

Уколико Комисија да сагласност на инвестициони план, министарство доставља јединици локалне самоуправе на чијој се територији налази земљиште које је предмет захтева, копију захтева са копијом доказа да је подносилац захтева уписан у Регистар пољопривредних газдинстава и да је у активном статусу, копију инвестиционог плана, као и сагласност Комисије на инвестициони план, уз предлог мера за реализацију закупа, у року од осам дана од дана давања сагласности и о томе обавештава подносиоца захтева.

Одлуку о праву првенства закупа пољопривредног земљишта у државној својини доноси скупштина локалне самоуправе у року од 30 дана, а ако не донесе, онда то чини министарство. 

Одлука о праву првенства закупа нарочито садржи податке о пољопривредном земљишту и површину која је предмет права првенства закупа (податке о називу катастарске општине, броју и подброју катастарске парцеле, називу потеса, броју катастарског плана, површини, култури и катастарској класи земљишта), податак о уласку у посед, висину закупнине, као и рок плаћања закупнине. Улазак у посед закупца по праву првенства закупа може бити сукцесиван, а најкасније у року од пет агроекономских година од дана доношења одлуке о праву првенства закупа. Агроекономска година почиње 1. новембра текуће године и завршава се 31. октобра наредне године.

Хектар 190 евра?

У поменутој уредби наводи се да “закупнина која се остварује по праву првенства закупа не може да буде мања од закупнине из члана 64а став 20. Закона о пољопривредном земљишту”. За утврђивање висине закупнине као критеријум се узимају класе и културе пољопривредног земљишта у државној својини које су предмет права првенства закупа, с тим што је висина закупнине идентична за сваку следећу годину закупа, као и утврђене прве године, каже се у уредби.

У Закону о пољопривредном земљишту, његовом члану 64, каже се пак да се земљиште по праву пречег закупа издаје по просечној цени постигнутој на последњем одржаном јавном надметању за пољопривредно земљиште у државној својини које је дато у закуп на територији јединице локалне самоуправе. Ако у јединици локалне самоуправе није било јавног надметања у претходној години, узима се у обзир просечна постигнута цена пољопривредног земљишта у државној својини свих граничних јединица локалне самоуправе.

Подсетимо, када је лане допуштено узурпаторима државних ораница који се пријаве локалним самоуправама да плате закуп и искупе се код државе за тај прекршај, у Војводини је одређена просечна цена закупа од 190 евра по хектару.

Шта би с малим паорима?

Када се лане дигла прашина око Закона о пољопривредном земљишту, односно продаје њива странцима и издавању инвеститорима у закуп на 30 година, они који су такве документе доносили правдали су се тиме што су законским одредбама дали могућност и малим пољопривредницима да купе оранице. Предвиђено је законом да регистровано пољопривредно газдинство са поседом мањим од 30 хектара свог земљишта може да купи до 20 хектара државног земљишта и да га плати за пет година најдаље.

Још увек нема, барем јавности нису познати примери, да су паори куповали државне њиве. Другачије није било за очекивати јер је за већину малих газдинстава зарада од 40.000 евра годишње са 30 хектара - како би се исплатило тих 20 хектара државних њива - мисаона именица.

С. Глушчевић

Извор: agrosmart.net