На више локалитета у Србији (Зрењанин, Кикинда, Врбас, Крушевац, Јагодина, Смедерево, Пожаревац, Пирот, Лесковац, Ниш, Сомбор, Нови Сад, Рума…) у воћњацима и виноградима регистровано је присуство Drosophile suzukii у народу познате као воћна мушица. Азијског је порекла. Припада групи новијих инвазивних врста. Карактерише је интензивно размножавање и велика густина популације.

Ова штеточина напада воће када почне да мења боју, што се поклапа са омекшавањем покожице и повећаним садржајем шећера у плоду. Постоје разлике у осетљивости унутар врсте и међу сортама исте врсте воћа. Велике штете наноси јагоди, малини, трешњи, брескви, нектарини, шљиви, купини, боровници, смокви, кајсији, виновој лози и другом воћу. За разлику од осталих воћних мушица, ова врста напада искључиво здраве плодове воћа.

Како разликовати мужјака од женке? Изглед легалице је главна карактеристика по којој се женка ове врсте разликује од других врста док мужјак воћне мушице има карактеристичне тамне пеге на крилима и ногама по чему је лако препознатљив. Стерилан је на температури изнад 30˚. Женка има назубљену тестерасту легалицу којом полаже јаја у плодове који сазревају. Том приликом прави оштећења на плодовима, они се кваре јер се на њима развијају паразити, гљиве и бактерије. Оптимална температура за полагање јаја је 20-25˚. Јаја су беле боје. Женке су активне на температури изнад 10˚. Појављују се у пролеће, али неке од њих могу бити активне и током зимских дана. Полажу једно до неколико јаја по плоду. Укупан број јаја који женка може да положи током свог живота је 195. Животни век одраслих је од 20 - 56 дана. Ларве се пиле за 1-3 дана. Оптимална температура за развој је од 19-30˚. Одрасле женке на температури од 10˚ преживе 35 дана, а на 30˚ само 2 дана. Активност одраслих јединки опада на температури испод 10˚. Женке боље подносе ниску температуру за разлику од мужјака. Презимљавају у стадијуму одрасле јединке. Има од 8-15 генерација годишње. Одрасле јединке су величине око 3мм.

Drosophilа suzukii у Србији се први пут појавила 2014. године. Од 2015. године бројност јој се значајно увећала. Економске штете које наноси воћњацима и виноградима попримају велике размере.

Мере заштите против азијске воћне мушице? Сузбијање ове врсте је веома тешко с обзиром на време појаве. Из разлога што ова врста напада плодове у фази зрења једна од најефикаснијих мера заштите је постављање клопки. Клопке се састоје од пластичне флаше и раствора. Клопке се постављају најкасније месец дана пре почетка зрења плодова. Постављају се на рубове засада или у сам засад на 1,5 м висине. Клопка се контролише једном недељно и непосредно пред зрење сваког дана.

У циљу праћења појаве воћне мушице плода користи се пластична флаша од 1,5 л. На пластичној флаши се направе три отвора пречника 4мм са једне стране док на супротној страни треба направити прорез за ширење мириса прекривен мрежицом. Раствор се састоји од ½ јабуковог сирћета, ½ црног вина и неколико капи детерџента који спречава развој гљивица на угинулим инсектима. Клопке треба поставити што гушће у засаду. С обзиром да су ове клопке веома ефикасне, а јефтине, оне могу да се користе и у циљу масовног изловљавања штеточине.

Постоји још неколико непходних начина како би се успешно заштитили од ове штеточине, а то су уништавање и кошење околног корова, сакупљање и хитно уништавање заражених плодова, као и покривање засада мрежама чији је отвор мањи од 0,98 мм. Што се тиче хемијских мера заштите једина могућност су инсектициди са кратком каренцом.

Извор: www.agropress.org.rs