Бављење производњом воћа је леп и захтеван посао који доноси зараду. Ретке су воћне врста код којих се може зарадити и преко 20.000 евра по хектару као на пример код малине. Због тога се и поред неповољних климатских услова односно неповољних година за производњу малине, она све више шири на подручју колубарског округа и не само њега већ и на подручју југозападне и јужне Србије (Пријепоље, Прибој и копаонички крај) па чак и рејон Војводине са ремонтантним сортама. У ваљевском крају се површина под малином за задње две године повећала на око 1.500 хектара што је повећање од око 20 па чак и 30 одсто.

На ову експанзију малине утицала је пре свега цена по којој се малина продавала и сорте сталнорађајуће малине (Полка, Полана, Херитиџ, Ерика итд.), које исте године по садњи рађају и делимично или чак и у потпуности враћају уложени новац. Сорте ремонтантне тј. сталнорађајуће малине су нашле своје место на тржишту свеже малине јер доносе род од августа до првих мразева када стандардне малине нема и као једина остварује добру цену, солидна је за прераду и леђење па је откупљивачи откупљују.

Подизање једног хекатра малине је велика инвестиција у пољопривреди и креће се и до 10.000 евра по хектару па чак и више, тако да се грешке у избору парцеле за малињак и грешке у самом подизању засада касније тешко могу исправити.

Одабир одговарајуће парцеле

Што се тиче експозиције малини највише одговарају северне, северозападне и североисточне експозиције. Такви положаји су хладнији и влажнији и више погодују малини него јужне експозиције нарочито на нижим висинама. Јужне и западне експозиције су доста топлије и сувље па сушних година долази до сушења малине и појаве огоретина на плодовима и изданцима, поготово је то проблем на ремонтатним сортама малинама па њихово гајење подразумева и постављање засене. На већим надморским висинама могу се бирати и јужне експозиције.

Најбољи терени за гајење стандардне малине у Колубарском округу налазе се изнад 500 метара надморске висине а за гајење сталнорађајуће малине могу парцеле бити и на нижим надморским висинама у подручјима поред река или некох водотокова.

Наводњавање за боље приносе

Малина има велике захтеве према води. У задње време се код нас не подижу засади без постављања система за наводњавање, најчешће кап по кап (постављање система без бушења бунара и копања и прављења водозахвата кошта око 2.000 евра са цревима и капаљкама по хектару, с тим што се може остварити подстицај за систем од државе у износу од 40 одсто од цене коштања без ПДВ).

Колико је то проблем у нашем малинарству најбоље одсликава просечан принос стандарне малине код нас од 3 – 4 т/ха. Због тога пре подизања засада треба свакако обезбедити наводњавање засада. Спречавање негативних утицаја суше и високих температура је веома важно и поред наводњавања треба постављати мреже за засенчавање. Поред избора парцеле, обезбеђивање воде за наводњавање веома је важно да се засад подигне са здравим и сортно чистим садницама.

Садни материјал из специјализаованих расадника

Подизање засада стандардне малине узимањем садница из родних засада није добро јер осим слабије заштите таквих садница и преношењем болести у нове засаде, такве саднице нису сортно чисте јер се чупају и сејанци тако да када малина пророди плодови нису квалитетни, зрничасти су.

Садни материјал треба узимати из специјализованих расадника који су под строгом контролом надлежних инспекција на здравствену и сортну безбедност садног материјала. Нажалост, таквих расадника је мало и не могу да подмире потребе произвођача.

Код подизања засада ремонтантне малине Полке и Полане ми доскора нисмо били у могућности да узимамо сортно чист расад од легалног произвођача јер није постојао, сада имамо фирме које увозе саднице са папирима па је препорука да се користи такав материјал иако је скупљи и креће се од 0.5 до 0,8 евро центи, а можемо и сами да увеземо садни материјал из земље која има регистроване расаднике за производњу ове малине или да се уз помоћ квалификованих стручњака одабере квалитетан садни материјал из производних засада који су праћени и штићени од болести и штеточина током производне године и који нису заражени карантинским болестима што је за произвођаче јефтиније али несигурније.

За набавку садница треба од 3.000 па и до 7.000 евра по хектару, у зависности да ли узимамо расад из обичног засада или сертификовани садни материјал из регистрованог расадника, с тим што се може остварити подстицај за саднице из расадника у износу од 40 одсто од цене коштања без ПДВ.

Обратити пажњу на предусеве

Посебну пажњу треба обратити на предусеве. Сматра се да је јако добро да се претходне године пре дубоке обраде изврши третирање земљишта неким хербицидима да би следеће године по садњи имали мање проблема са коровима. Наравно, ову меру не смемо применити ако желимо да нашу малину продајемо као малину из интегралне или контролисане производње, већ само ако желимо да се бавимо конвенционалном производњом.

Препоручена количина је у зависности од корова од 4 – 8 л/ха и најбоље га је употребити по скидању предкултуре. Добре преткултуре за малину су стрна жита, махунарке и кукуруз. Нису погодне кромпир, парадајз, јагода, малина, купина. На свежим крчевинама не треба садити малине без одмарања земљишта од три до пет година.

Пре подизања засада обавезна хемијска анализа земљишта

За добар пријем садница и успешно плодоношење малини погодују дубока, плодна, растресита, пропустљива, слабо кисела земљишта ( pH 5,5 – 6,5 ), која садрже 0,20 % N, 8 – 10 мг P20 5 и 18 – 20 мг K20 на 100 грама ваздушно суве земље. Плитка, сува, слабо плодна, каменита, кисела и тешка земљишта не одговарају малини.

Посебно је важно да се избегне гајење малине на земљишту где се задржава вода због њене велике осетљивости на сувишак воде у земљишту и препоручује се на нижим теренима где се гаји сталнорађајућа малина да се при садњи формира банак или насипи или леје, које ће издигнути малину из евентуалноог забареног земљишта. Уколико се о томе не води рачуна може доћи до сушења услед недостатка кисеоника у земљишту а и повећана је опасност од напада пламењаче корена (Phytophthora).

Најбоља су земљишта типа гајњача и алувијума. Пре подизања засада обавезно је урадити хемијску анализу земљишта у овлашћеној институцији (ПССС – у, ПФ Београд, ПФ Нови Сад, Институту за земљиште итд.) и на основу препоруке за ђубрење земљишта приступити поправци особина и то додати део ђубрива пре дубоке обраде а део пре допунске обраде земљишта. Овај део у зависности од квалитета земљишта и могућности коришћења сопствене механизације може коштати од 700 до 2. 500 евра.

По завршетку обраде и ђубрења приступа се отварању канала, дезинфекцији корена малине, третирања канала од земљишних инсеката и самој садњи, нагажавању и обавезном заливању посађене малине. Ове операције коштају у зависности од сопствене радне снаге од 200 па до 700 евра.

Обезбеђивање наслона

Обезбеђивање наслона како за везање малине тако и за постављање засене је такође мера коју треба извести одмах по садњи и кошта у зависности од квалитета стубова (дрвени, пластични, бетонски), висине 2,5 или три или чак и до четири метра, да ли је у питању стандардна малина код које се врши везивање за жицу или сталнорађајућа код које нема везања, да ли је мрежа само за засену или и противграда, кошта од 2.500 до 5.500 евра по хектару, с тим што се може остварити подстицај за жицу и мрежу од државе у износу од 40 одсто од цене коштања без ПДВ-a.

Важне напомене за избора парцеле

Приликом избора парцеле мора се водити рачуна о близини пута, откупних места, хладњача као и о расположивој радној снази јер малина захтева доста радне снаге за бербу и то у континуету код стално рађајуће малине пуна три месеца.

дипл. инж. Срђан Станојловић

Пољопривредна саветодавна и стручна служба Ваљевo

Извор: www.agronews.rs