Налазишта зеолита (варијетет ”клиноптилолит”) представљају једно од многобројних природних богатстава Србије Зеолит је алумосиликатни минерал вулканског порекла. Његова кристална решетка је негативно наелектрисана и према многобројним истраживањима има веома добру способност да функционише као јонски измењивач. Капацитет катјонске размене и адсорптивна способност зеолита активирају се његовом механичком обрадом.

Једна од најважнијих карактеристика зеолита јесте његов афинитет за усвајањем различитих микотоксина и тешких метала (Пб олово, Цд кадмијум, Хг жива, итд.) који се чврсто везују за његову кристалну решетку, и практично се не испуштају из исте. Поред овога, зеолит може везивати и друге позитивно наелектрисане јоне (катјоне) као што су натријум, калијум, азот, калцијум итд., међутим, ти усвојени катјони се слабије везују и лако се могу заменити са другим катјонима из раствора који је у контакту са зеолитом.

Највећа налазишта зеолита налазе се у Кини, Јужној Кореји, Јапану, Јордану, Турској и Словачкој, али је важно рећи да се значајна налазишта зеолита налазе и у нашој земљи. У Србији је заступљен зеолит типа клиноптилолит који своју основну примену проналази у пољопривреди, сточарству, рибарству итд. Међутим, и поред значајних налазишта квалитетних зеолита у Србији, он се веома мало експлоатише, а још мање користи. Последњих неколико година се о зеолиту интензивније говори, а интезивира се и његова примена у пољопривреди, сточарству, рибарству, индустрији, третману отпадних вода итд. Примена зеолита у пољопривреди

Према многобројним научним истраживањима и огледима, зеолит се одлично показао као средство које доводи до побољшања земљишних карактеристика, повећања приноса (различит ниво повећања код различитих биљних култура) и побољшања квалитета тих приноса. Зеолит побољшава пропустљивост земљишта, и због своје карактеристике да дуже задржава воду у земљишту, смањује ризик од стреса биљних врста проузрокованих сушом. Та позитивна интеракција земљиште – вода – биљка, у присуству зеолита може се објаснити на следећи начин: иако зеолит има способност задржавања воде у земљишту, та везаност воде није велика, и како временом јача коренов систем биљака, односно расте његова апсорпциона моћ, тако се полако ослобађа вода коју је зеолит „задржао“ и усваја се од стране кореновог система биљака. На тај начин се спречава испирање воде у дубље хоризонте, а биљка може дуже издржати без кише или воде додате системом за наводњавање (ово повећава ефикасност система за наводњавање, чини га економски исплативијим и смањује ризик од угрожавања квалитета и нивоа подземних вода). Поред тога, зеолит поседује и способност да спречава испирање хранљивих нутритијената из земљишта (било да су они већ присутни у земљишту или да су додати ђубрењем). Ова способност зеолита огледа се у његовој могућности да адсорбује хранљиве елементе земљишта (састојке ђубрива) и да их током вегетације полако отпушта, што упућује на закључак да се применом зеолита продужава дејство додатих минералних и органских ђубрива. Са друге стране, усвојене тешке метале који се могу наћи у земљишту, зеолит везује јачим силама и практично онемогућава њихову апсорпцију од стране биљака. Самим тим смањује се могућност повишених концентрација штетних елемената у биљкама, као и могућност угрожавања здравственог стања људи и животиња који се тим биљним културама хране.

На основу наведених ефеката које зеолит својом применом испољава, може се закључити да он позитивно утиче како на хранидбени режим земљишта и биљака, тако и на економичност пољопривредне производње и смањење ризика од загађења животне средине. Добра економичност пољопривредне производње применом зеолита, присутна је како због осигуравања виших и квалитетнијих приноса, тако и због могућности смањења уобичајених доза минералних и органских ђубрива (зеолит је јефтинији у поређењу са већином минералних ђубрива), али и очувања и/или побољшања плодности пољопривредног земљишта.

Многобројна истраживања и студије указују и на способност зеолита да побољшава структуру земљишта, али и да смањује земљишну киселост, што је од великог значаја за пољопривредну производњу која се спроводи на земљиштима која су под утицајем различитих фактора подложнија промени тј. снижавању пХ вредности. Из претходно наведених разлога, у интензивној пољопривредној производњи (било да је реч о ратарству, повртарству, воћарству или гајењу украсног биља) препоручује се употреба зеолита. Његова примена је нарочито пожељна у подручјима која су позната по многобројним изворима загађења као што су Бор, Костолац, околина Лазаревца, Панчево, Врбас, Црвенка и сл. У свим наведеним подручјима има доста пољоприведних произвођача и узгајивача стоке, те би стога било пожељно да надлежни државни органи одређеним законским регулативама (уредбама) омогуће субвенционисану куповину зеолита, као и стручну саветодавну подршку пољопривредним произвођачима у вези са нормама и начином употребе истог. У вези са нормама зеолита које би се примењивале на одређеном земљишту, најбоље је консултовати се са пољопривредним стручњацима из области мелиорација земљишта.

Примена у сточарству

Поред наведених позитивних ефеката зеолита на земљиште и усеве, он се такође користи и у сточарству као додатак храни или као посип у стајама (за неутралисање непријатних мириса). Сточној храни се може додавати превентивно, у мањим дозама, а у зависности од степена плеснивости крмног биља доза се у извесној мери може повећати.

Позитивни ефекти зеолита у сточарству огледају се пре свега у повећању прираста, смањењу могућности појављивања контаминираних сточних производа, смањењу морталитета стоке итд. Приликом додавања зеолита у сточну храну мора се водити рачуна о нормама, и пре употребе обавезно се консултовати са стручњацима сточарства, односно зоотехнике.

Напомена: приликом коришћења зеолита у различите сврхе (медицина, пољопривреда, сточарство, рибарство, индустрија итд.), обавезно је консултовати се са стручњацима из тих области, али и водити рачуна да се користи зеолит који је испитан од стране овлашћене лабораторије.

Извор: agropress.org.rs