Године искоришћавања плодног земљишта имају своје последице на количину калцијума у земљишту. Наш труд да сваке године обновимо плодност земљишта путем уноса ђубрива је редовност на нашим пољима. Након дугог низа година била је уочена појава која се назвала „закон повећаног опадања приноса усева“ што значи да је ђубрење, након дугог низа година постало контрапродуктивно.

Није требало дуго да се схвати у чему је био проблем. Минерална ђубрива која се користе су такве хемијске структуре да њихова дугогдишња употреба доводи до закишељавања земљишта. Као последица закишељавања земљишта долази до мањка хранљивих елемената зато што их је киселост појела.

За неког ко не зна овај закон, на око, делује да усеви споро ничу и да није бачено довољно ђубрива. Уколико се определи да баци још ђубрива даље закишељава закишељено земљиште и самим тим чини ситуацију још гором него што јесте.

Шта учинити када мањка калцијум?

Тeхника уноса калцијума је иста као и за друга минерална ђубрива.
Не треба додавати још истог и правити себи већу штету него треба урадити супротно и неутралисати киселост. То се постиже употребом калцијума. Агротехнички захват који има за циљ смањивање киселости путем уноса калцијума назива се калцизација.

Калцизација се код нас ретко примењује јер је прати глас да је скупа и необавезна. У време када је стекла овај статус јесте била скупа и није било могуће проценити дугорочни ефекат недостатка калцијума. Сада је прича другачија. Пошто су развијене прецизне технике анализе земљишта и прошло доста година посматрања може се са сигурношчу рећи да је потреба за калцијумом једнака као и потрба за азотом, фосфором и калијумом.

Калцијум у бљном телу има улого „јонске пумпе“ тј он помаже кретање хранива кроз биљку. Ситуација недостатка калцијума је у биљном телу иста као када би нама ауто или аутобус у ишао јако споро па нема шпансе да се стигне на одредиште на време. Тај „јонски аутобус“ мора да ради као сат и зато је његово присуство у адекватним количинама неопходно.

Постоји неколико начина набавке и уноса калцијума у земљиште:

Примена млевеног кречњака се заснива на ђубрењу парцеле са минералом кречњака који је уситњен као грануле минералног ђубрива. Расипање се врши у јесен 30 дана пред ђубрење. Овако се поступа јер је минерал кречњака споро разградив и до времена пролећне сетве ће бити доступан биљкама. Млевени кречњак се може наћи у слободној продаји или се, у крајњој линији, може набавити у каменолому као споредан производ обраде камена. Такође у грађевинарству се користи као ризла. Млевени кречњак се уноси у зељиште сваке 4 године и може се комбиновати са стајским ђубривом.

Примена минералних ђубрива обогаћених калцијумом је практичнија метода у односу на претходну. Пошто је калцијум већ укључен у ђубриво можете рачунати на то да имате унос калцијума у земљиште. Поставља се питање да ли је та количина калцијума довољна? Тешко је рећи напамет јер морају се узети многи фактори у обзир као што су: стање земљишта, гајена култура, предусев итд. Дора ствар је што се овај метод може стално примењивати па ће, ако не поправи стање, спречити даље закишељавање земљишта.

Доступнији материјали:

Љуске од јаја се могу сматрати као замена за кречњак. Популарне су у баштованству и расадничарству. Згодне су за мале површине и саксије. Припрема је једноставна; самељу се љуске јаја и тиме ђубри. Ова метода се може примењивати сваке године јер је концентрација калцијума знатнмо мања у односу на кречњак.

Гипс је минерал који је изузетно богат калцијумом. Може се наћи у слободној продаји у скоро неограниченим количинама јер је у грађевинарству незамењив. Свалка фарбара има џакове са гипсом. Гипс се може користити сваке године, може се користити и на алкалним земљиштима. Ефекат траје неколико месеци. Уколико се опередлите за употребу гипса морате да имате на уму да се гипс користи у пролеће и да је пре употребе гипса анализа земљишта неопходна. Гипс, због велике концентрације калцијума, може да блокира унос магнезијума, цинка и бакра. Уз урађену анализу земљишта можете тачно знати које количине гипса се могу употребити без бојазни.

Закључак:

Неутрализација киселине која се деценијама накупљала у земљишту је тема којој се мора посветити више пање. Земљиште које је по својој реакцији неутрално тј. има равнотежу између киселости и алкалности је савршен амбијент зa ратарску производњу јер то хемијско стање омогућава најбоље кретање биљних хранива која су растворена у води и самим тим принос по јединици површине постаје бољи или остаје исти стим да је уложено мање у производњу.

Извор: ratarstvo.net