Од 14. до 17. новембра, 2016. године, „Златиборски Еко Аграр“ организовао је студијско путовање у Немачку за групу сточарских произвођача из Чајетинске општине. Централна тачка овог путовања била је посета сајму сточарства „Еуротир“ у Хановеру. Програм путовања укључивао је и обилазак више фарми говеда и оваца за производњу млека и меса у покрајинама Баден-Виртмберг, Хесен и Тиринген, на којима су чајетински произвођачи имали прилику да се упознају с искуствима одгајивача и држаоца раса говеда сименталац, смеђе швајцарско, лимузин, абердин-ангус и галовеј, као и раса оваца виртемберг и лакон.

Првог дана путoвања посећена су газдинства Матеаса Херлеа и Јоакима Келера у покрајини Баден - Виртемберг.

Матиас је држалац и одгајивач крава смеђег швајцарског говечета и гаји 75 грла ове расе. За потребе газдинства обрађује 90 хектара земље. Краве се држе у слободном систему, а већ осам година користи аутоматски робот за мужу. Једна од посебности овог газдинства је да 5% произведеног млека прода у свом дворишту преко аутомата за точење и продају млека.

Јоаким се бави одгајивањем сименталских говеда у слободном систему држања. Укупно гаји око 100 приплодних грла на две локације и обрађује 110 хектара земље. Његова грла редовно освајају награде на локалним и савезним изложбама. За мужу користи тандем измузиште.

Други дан био је посвећен упознавању са фармама које се баве товом говеда у систему крава-теле у покрајини Хесен. Специфичност овог начина држања огледа се у томе што теле непрекидно борави уз мајку све до узраста од осам до десет месеци и за то време доји млеко по вољи. Мањи је утрошак рада и релативно бољи здравствени статус грла, а постиже се и бржи прираст. Грла се у највећем делу године држе на испаши, што додатно умањује цену коштања производње. На овај начин гаји се највећи број товних раса (абердин-ангус, херефорд, лимузин...), а погодан је и за држање сименталског говечета за производњу меса.

Прво посећено газдинство било је биогаздинство „Ерленхоф“. Обрађује 185 хектара за потребе 80 приплодних грла раса лимузин и сименталац. Лимузин је товна раса говеда, добрих особина плодности и отпорности. Држи се у систему крава-теле. Поред грла у чистој раси, на овом газдинству гаје се и мелези раса лимузин и сименталац, који постижу изванредне резултате у тову. Поред говеда, годишње произведу и око 15 товних свиња и 50 гусака.

Наш други домаћин тог дана био је Улрих Фланц, одгајивач говеда расе лимузин. Обрађује 120 хектара земље за потребе 74 грла расе лимузин и 220 свиња у тову. Од укупног броја говеда тридесет су приплодне краве. И овај одгајивач је пoзнат по високо квалитетним грлима која на изложбама постижу значајне резултате.

Следеће газдинство које је посећено налази се у саставу центра за негу, терапију и рехабилитацију „Бишоф“ из Нојкирхена. Газдинство се првенствено бави одгајивањем и држањем говеда абердин – ангус расе. Ова раса пореклом је из Шкотске и изузетно је отпорна. Даје квалитетно месо, које је посебно цењено. Газдинство „Бишоф“ држи 60 приплодних грла, а обрађује око 120 хектара земље. У пословима учествује око три стотине пацијената, који се лече од психичких обољења, најчешће од болести зависности. Овај вид радне терапије помаже им да поврате самопоштовање, дајући себе и доприносећи заједници кроз заједничке активности. Поред сточарске, баве се и другим видовима пољопривредне производње. Између осталог и производњом ручно цеђеног сока од јабуке за потребе центра.

Посебно интересантан за учеснике путовања био је сусрет са грлима расе гaловеј на газдинству младог одгајивача Јоханеса Бока. Oва раса генетски је предиспонирана за екстремне услове гајења. Одликује се средњим до малим форматом, шутошћу и изванредном отпорношћу на лоше услове држања и исхране. Јако добро искоришћава мање квалитетна хранива и пашњаке, тели се лако, а преко целе године грла свих категорија бораве на отвореном.

Трећи дан учесници путовања провели су на сајму „Еуротир“ у Хановеру, једном од водећих сајмова из области сточарства у свету. Тада су имали јединствену прилику да се упознају са најновијим светским биотехничким и технолошким достигнућима у области гајења, држања, исхране и неге домаћих животиња.

Четврти дан пута био је посвећен овчарској производњи у покрајини Тиринген. Тестна станица Удружења одгајивача оваца Тирнингена у Ерфурту била је прво одредиште. У овој станици врши се прогено тестирање овнова, а истовремено и перформанс тестирање њихових потомака. Ово место уједно је и одгајивачки центар за квалитетна приплодна грла.

Следећа тачка путовања било је пољопривредно газдинство „Aм Циегенрид“ у Арнштадту, које послује као пољопривредно предузеће. Ово газдинство гаји 220 оваца расе лакон (овце и подмладак), од чега су 120 музна грла. Лакон је изразито млечна раса, а просечна млечност грла на овом газдинству износи 600 литара у лактацији. Од добијеног млека производи се овчији сир, свеже млеко, јогурт и сладолед. Обрађују 300 хектара земље, а гаје и 120 крава у систему крава-теле, плус потомство, раса абердин-ангус и сименталац. Осим тога гаје и гуске и патке. Немају проблема са пласманом својих производа. Према њиховим речима испоручују их купцима у кругу полупречника од 50 километара. Производи су добро прихваћени на тржишту, како због квалитета, тако и због аутентичног локалног порекла. Осим пласмана локалним продавницама и ресторанима, своје производе продају у сопственој гостионици и продавници, која се налази на самом газдинству. Планирају да у будућности прошире понуду угоститељских садржаја.

Последње газдинство које је посећено у оквиру овог студијског путовања било је газдинство Јанс Уве Отоа из Рора, председника одгајивача оваца Тирнингена. Овај домаћин гаји 800 оваца, свих категорија, расе виртемберг. Ова мерино раса спада у расе двојних својстава производње, месо-вуна, а последњих година акценат се ставља на меснатост. Од 260 хектара, које обрађује, 100 хектара чине ливаде. Јанс је и цењени одгајивач приплодних овнова, а један од њих је овогодишњи шампион савезног такмичења у Берлину у конкуренцији овнова свих 37 раса оваца, које се гаје у Немачкој.

Ово студијско путовање оставило је позитивне утиске на све учеснике. На сваком газдинству приметна је примена добре пољопривредне праксе.  Виђени су различити примери гајења говеда и оваца за производњу меса и млека у различитим агро-еколошким условима, и ово искуство ће бити од великог значаја за чајетинске произвођаче. На сајму „Еуротир“ могле су се видети иновације у сточарској производњи и прикупити нова знања из гајења и држања домаћих животиња.

За произвођаче са подручја општине Чајетина студијско путовање организовали су „Златиборски Еко Аграр“ и Oпштина Чајетина, а учешће у реализацији узела је РРА „Златибор“ из Ужица.

Марко Цмиљановић

Фотографије: Стефан Некшановић, Нада Џелебџић, Марко Цмиљановић